3.PRICAO NAM JE Jahja b.Bukejr, njemu Lejs prenoseci od
Ukajila,(on) od Ibnu-Sihaba,(ovaj) od Urve b.Zubejra,(Urve)
od Aise, majke pravovjernih, da je rekla:
"Prvo s cim je pocela Objava Allahovom Poslaniku, sallallahu
alejhi ve sellem, bilo je u vidu istinitog sna. Sve sto bi vidio u
tom snu dolazilo bi poput svjetla zore. Kasnije mu je omiljela
samoca. Osamljivao bih se u pecini Hira i u njoj se sklanjao
od grijeha ( et-tahannus znaci et-te' abbud) u brojnim nocima
prije nego se vrati svojim ukucanima i za to se snabdije
hranom. Kasnije bi se vratio Hatidzi i opet se snabdio kao i
ranije i tako dok mu ne stize Istina, a on u pecini Hira.
Melek mu je dosao i rekao:" Uci!"
-Ne znam uciti-odgovorio je Muhammed sallallahu alejhi ve
sellem.
-Zatim me je uzeo k sebi-rekao je on-i stisnuo toliko da me je
muka spopala,a potom pustio i rekao:"Uci!"
-Ne znam uciti-rekao sam.a on me uze i treci put stegnu, pa
pusti i rece:"Uci u ime tvoga Gospodara koji je sve stvorio.
Stvorio je covjeka od zakvacka. Uci, citaj, a tvoj je Gospodar
najplemenitiji."
Potom se Allahov Poslanak, sallallahu alejhi ve sellem, vratio,
unisao Hatidzi bit Huvejlid, a srce mu jos lupase i rece:"
Pokrijte me! Pokrijte me!" Pokrili su ga, dok ga strah nije
napustio, a onda je ispricao Hatidzi slucaj i dodao:" Bojao
sam se za sebe!"
-Ne, tako mi Allaha!- rece Hatidza-Allah te nece nikada
poniziti i osramotiti, jer ti odrzavas rodbinske veze, olaksavas
slabima, udjeljujes siromasima, gostoljubi si i pomazes istinu
u svim prlikama.
Tada ga je Hatidza odvela svome amidzicu Vereki b.Nevfelu
2
b. Esed b. Abdi Uzza, covjeku koji je jos u predislamsko doba
primio kriscanstvo.
Dobro je poznavao hebrejsko pismo i prepisivao iz Evandjelja
na hebrejski je jezik, sto je Allah htio da prepisuje. Bio je
oronuli starac i vec oslijepio.
-Amidzicu-rekla mu je Hatidza - slusaj nesto od svoga bratica!
Moj braticu - rece mu Vereka - sta je to sto si vidio?
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu je ispricao
slucaj koji je dozivio( vidio).
To je melek, koga je Allah slao Musau. Kamo srece - rekao
mu je Vereka - da sam mlad i da budem ziv kada te bude
izgonio tvoj narod.
-A zar ce me oni izgoniti? - upitao je Allahov Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem.
-Da rece on - jer nikada niko nije donio slicno tome sto si ti
donio, a da nije napadan. Ako dozivim tvoje vrijeme
(vjerovijesnicko), pomoci cu ti koliko god mognem. Nije
mnogo proslo poslje ovoga, Vereka je preminuo, a i Objava bi
za neko vrijeme obustavljena.
IZVOR: SAHIHU - L - BUHARI
< « | » > |
---|