Ovu pri?u je pri?ao jedan imam, pa je rekao: “Bio je jedan dje?ak koji je imao 10 godina. Klanjao je u našem džematu i uvijek bi stajao u prvom saffu iza imama. Uvijek je znao dizati glas kad se izgovara ‘amin’ toliko da bi uznemiravao klanja?e koji govore ‘amin’ naglas, ali ne baš toliko koliko je on dizao svoj glas.

Svaki put kad bi mu imam htio re?i da to ne radi, ne bi ga mogao uhvatiti jer bi on predao selam i odmah izašao iz džamije.

Jednom ?im je imam predao selam uhvatio je dje?aka i rekao mu: ‘Zašto toliko dižeš glas? Što se tako ponašaš?’

Znate li šta je odgovorio dje?ak? Rekao je: ‘Moja ku?a je ovdje blizu džamije a moj otac ne klanja, zato dižem glas da bi me on ?uo, da zna da ja klanjam ovdje i da on do?e klanjati.’

Rekao je imam: ‘Digla mi se svaka dlaka kad sam ?uo njegov odgovor, pa sam se dogovorio sa nekoliko džematlija da odemo do njegovog oca da ga posavjetujemo.

Otišli smo i popri?ali s njim. Rekli smo mu za ono što je njegov sin uradio, te smo mu pri?ali o vrijednosti namaza i kazne koja ?eka onog koji ga ostavlja.’

Nastavlja imam i kaže: ‘Tako mi Allaha taj ?ovjek sad dolazi na svaki vakat, ne propušta ni jedan namaz i svaki obavlja u džamiji.’

Pripremio: Hazem Issa Badareen

---

Add this page to your favorite Social Bookmarking websites