Had�d�ad� je jednog vrelog dana bio na putu, pa je jako ogladnio. Naredio je svojim slugama da mu pripreme obilan obrok. Zatim im naredi da na?u nekog kog bi po?astio svojim obrokom. Kako su bili daleko od naselja, ne na?o�e nikog do jednog neukog beduina. Kada ga dovedo�e da se gosti na emirovoj trpezi, me?u njima se povede slede?i dijalog:

Had�d�ad�: �Hajde, o beduine, da zajedno ru?amo.�

Beduin: �Pozvao me je mnogo plemenitiji od tebe, pa sam se odazvao njemu, i zato se ne mogu odazvati tebi.�

Had�d�ad�: �A ko je taj?�

Beduin: �Allah Uzvi�eni! Pozvao me je da postim, pa sam se Njemu odazvao, i ne mogu se odazvati tebi da sa tobom ru?am.�

Had�d�ad�: �Zar posti� po ovako vrelom danu?�

Beduin: �Postim danas, da bi se sa?uvao od mnogo vrelijeg (Sudnjeg) dana�.

Had�d�ad�: �Prekini post danas, pa mo�e� postiti sjutra.�

Beduin: �Mo�e li mi njegovo veli?anstvo emir garantovati da ?u �ivjeti do sjutra?�

Had�d�ad�: �To nije u mojoj mo?i, jedino Allah to mo�e znati.�

Beduin: �Kako onda od mene mo�e� da tra�i� da u?inim ne�to danas, na �tetu sjutra koje mi ne mo�e� garantovati?�

Had�d�ad�: �Ali hrana moja je tako ukusna!�

Beduin: �Tako mi Allaha, tvoju hranu ukusnom ne ?ine tvoji pekari i kuhari, ve? zdravlje onog ko jede hranu ?ini ukusnom.� (I najukusnija hrana bolesnom ne prija, a zdravom je i voda slatka, kako ka�e izreka)

Had�d�ad�: �Tako mi Allaha, nikada nisam sreo ovakvog ?ovjeka. Allah te dobrom nagradio o beduine!

Had�d�ad� naredi da puste beduina da ide za svojim poslom, i naredi da mu se zbog ustrajnosti u postu i mudrosti u odgovoru da lijepa nagrada. (monteislam.com)

---

Add this page to your favorite Social Bookmarking websites