Ovu pri?u je pri?ao jedan imam, pa je rekao: �Bio je jedan dje?ak koji je imao 10 godina. Klanjao je u na�em d�ematu i uvijek bi stajao u prvom saffu iza imama. Uvijek je znao dizati glas kad se izgovara �amin� toliko da bi uznemiravao klanja?e koji govore �amin� naglas, ali ne ba� toliko koliko je on dizao svoj glas.

Svaki put kad bi mu imam htio re?i da to ne radi, ne bi ga mogao uhvatiti jer bi on predao selam i odmah iza�ao iz d�amije.

Jednom ?im je imam predao selam uhvatio je dje?aka i rekao mu: �Za�to toliko di�e� glas? �to se tako pona�a�?�

Znate li �ta je odgovorio dje?ak? Rekao je: �Moja ku?a je ovdje blizu d�amije a moj otac ne klanja, zato di�em glas da bi me on ?uo, da zna da ja klanjam ovdje i da on do?e klanjati.�

Rekao je imam: �Digla mi se svaka dlaka kad sam ?uo njegov odgovor, pa sam se dogovorio sa nekoliko d�ematlija da odemo do njegovog oca da ga posavjetujemo.

Oti�li smo i popri?ali s njim. Rekli smo mu za ono �to je njegov sin uradio, te smo mu pri?ali o vrijednosti namaza i kazne koja ?eka onog koji ga ostavlja.�

Nastavlja imam i ka�e: �Tako mi Allaha taj ?ovjek sad dolazi na svaki vakat, ne propu�ta ni jedan namaz i svaki obavlja u d�amiji.�

Pripremio: Hazem Issa Badareen

---

Add this page to your favorite Social Bookmarking websites