Es-salamu alejkum we rahmetullahi we berekatuhu..ho?u da dijelim svoju pri?u sa vama, i nadam se u ime dragog Allaha da ?e možda moja pri?a nekoj sestri podarit ve?u snagu da stavi Hijab. Po?elo je sve kad sam imala 16 godina..mlada, u cvijeti moje mladosti, nemam ni bra?e ni sestara i živim sama sa mojom majkom, majka koja je ?itav svoj život za mene dala, koja se borila za mene i dobar život za mene.. Samo što se ti?e prakticiranje naše Vjere, ona meni nije puno šta pokazala..ali ja (uz Allahovu pomo?) sam sve više žudila da nau?im o islamu, o imanu, o ahlaqu.. s time i moja odje?a se više promjenila, kad sam po?ela redovno klanjati i postiti tada sam osjetila veliki stid u sebi.. ja visoka, haljinu obukla to se svima svidjalo, niko nažalost me nije napomenuo da je to što ja radim haram, samo da je lijepo n’euzu billah.. dok sam sama shvatila i upitala sebe, zašto ja svoju ljepotu pokazujem svakom? Zašto da me vidi ?itav narod kakve noge imam, kakvu figuru? Zar je to sre?a? Da me ljudi gledaju, da me muškarci gledaju i svakakve misli imaju o meni!? A ja ku?i klanjam.. Zar su to muslimanka prava..

Eh drage moje sestre, bila sam na moru tad‘ i zadnjeg dana nisam htjela i?i na plažu, moja majka je pomislila da sam bolesna, ali ja nikako nisam mogla da iza?em iz ku?e i ostala tako ?itav dan ku?i.. ja sam plakala i plakala i stidila se .. sve sam haljine stavila u jednu kesu i bacila u sme?e, kad mi se majka vratila sa plaže i vidjela šta sam uradila ona se šokirala.. psovala me, da ?u u Vehabije da prelazim, da više nisam normalna, još sam mlada .. i tako dalje. Ali ja sam osjetila toliki stid da više nisam mogla. Oh Allahu hvala Ti što si mi podario taj stid ! Oh Allahu oprosti moje grijehe..Tako od tog dana svoje pantalone i kratke majce nisam više mogla da obu?em. Moja majka je sve više protiv mene i mog obla?enja, ali ja.. ipak i ako se moja koža vidjela nije, ja se nisam osje?ala dobro. Jer ipak sam mnogo voljela na štikle, voljela pantalone koje su uz tijelo i tako dalje.. Sebi sam ponekad rekla : Pa dobra si, ne pokazuješ ništa, ali s time sam samu sebe mutila. Shejtan mi je bio drug. Ja sam mislila da sam „dobra“. Ali zaista srce mi je bilo bolesno.. Allahu hvala i bez opomene od sestara ili sli?no toga, ja sam osje?ala neku nemirnost u sebi, po ku?i ponekad ?itav dan bila sa hijabom. Više voljela sebe sa hijabom nego bez hijaba. Mrzila sam kad mi kažu, da mi je lijepa kosa.. a voljela sam da mi kažu kako mi Hijab lijepo stoji  ..

Tako da sam sve više imala želju za hijabom dok je došlo vrijeme da sam na ulici od stida kad vidim pokrivene sestre, sagnula glavu i gledala u zemlju, i kad sam ugledala sebe u toj prljavoj zemlji. Oh Subhan’Allah dal’ može iko da osje?a kao što sam ja tada osje?ala, srce i duša su mi bili teški, teški od grijeha.. koliko pogleda sam vukla k sebi.. koliko muškaraca su u mene gledali!?.. sve te grijehe nosim na svojoj duši .. ništa bolje od te zemlje, od te prašine bila nisam. Pri?ala sam mojoj majci da želim da se pokrijem, osim Samara dobila ništa nisam. Imala sam nažalost veliki strah od nje, tako da zbog nje sam opet sa?ekala sa hijabom.. mislila – ah do?e vrijeme..

Ali od tog dana meni ništa više nije bilo isto.. ništa više nije bilo kako treba. No?ima sam kao dijete plakala.. bez sanih no?iju.. jer sam znala sutradan izlazim opet bez hijaba, opet grijeh na grijeh.. opet hiljadu pogleda koji su haram..
tako mi je prošlo do ramazana ove godine.. skoro svaki dan.. U sebi sam se ubijala i izcijepala, a ipak nisam mogla – jer sam znala da ?u majku izgubit kao majku..
znala sam da je Allah preko Majke, i da je to pre?e, ali ipak srce nije moglo.. Eh Allahu oprosti mojoj majci..

Došao je Ramazan i ja sam svaki dan no?ima stajala na namazu.. po ?itavu no? do sehura, plakala, u?ila, drhtela, ?itala Kur’an, plakala, u?ila .. i tako dalje…

Tako meni brzo pro?e taj mjesec Ramazan. Zadnjih dana, kad pada Lejletul kadr – ja sam bila posebno tužna.. Plakala sam jer opet Mjesec Milosti pro?e, a ja izlazim dalje bez Hijaba.. ništa se promijenilo nije.. Bila sam kao prah.. ništa od mene više nije bilo.. Narod me samo ku?i vidi, i samo na Namazu.. Molila sam Allaha samo da mi makne strah iz srca, strah koje nosim zbog moje majke. Ništa drugo me nije sprije?ilo.. osim toga.. došla je zadnja no? Ramazana, koji sam ko uvjek provela u namazu.. ali ove no?i je sve druga?ije bilo nego ikad..

?itavo moje tijelo je drhtelo, a ja se nisam mogla podi?‘ sa sedžde, te sam ostala preko 2 sahata na sedždi.. plakala sam .. srce mi je puklo.. Ja sam se osje?ala kao da ?u umrijet, ?ak sam u?ila shehadet, jer sam osje?ala strah prema smrti.. u?ila sam dovu .. u?ila i u?ila.. ne sje?am se, da sam ikad prije toga toliko plakala. SubhanAllah Ya Rabbi!

.. poslije sabah namaza sam onda zaspala 2 sahata i onda se probudila..
ALLAHU AKBAR! ALLAHU AKBAR! – Divan ose?aj, osje?aj mira i radosti u Meni..
Osje?aj neopisiv.. Ko cvijet koji tek procvjeta, subhan’Allah. Na ogledalo sam se pogledala, i osje?ala da se nešto promijenilo.. mislila sam na moj Hijab i subhan’Allah kao da nikad taj strah nije postojao,.. sve je otišlo iz mene.. Allah subhanehu we teAla je moju dovu uslišao..
Te sam se zabradila i tako izašla na Bajram iz ku?e..

Oh Ya Allah.. Oh Ya Allah, osje?aj kad sam izašla.. Sunce sija, mir u meni.. ko da hodim po džennetu, a W’Allahi Azim, Džennet je jos 100000000000 puta ljepši i bolji, a dosta bih mi taj osje?aj bio. Koja radost u meni, o?i mi sijaju, ja kao ptica koja leti.. Subhan’Allah..

Da se vratim ku?i i da me majka vidi, toga me nije bilo strah, a znala sam da ?e se sve promijenit od tog trenutka.. imala sam snagu i mo?, imala sam neki sabur u sebi kao nikada.. Te sam otišla tako radostna ku?i i u?ila dove.. Pukla je bomba kad je mene vidjela i kad sam joj ispri?ala sve. Psovala me, pljunula u mene.. i odrekla se mene, digla je ruke i ubila u mene koliko je god mogla.. E vallahi draga sestro, neznam dal ?es mi vjerovati, ali mi ništa nije bilo radije, nego to.. Allahovo iskušenje, dal’ ?u ostat’ ?vrsta u mojoj odluci ili ne… evo prošla su preko 2 mjeseca otkad nosim hijab, ne sje?am se kako je živjeti bez hijaba, ne bih ga za milione, ma ni milijarde makla..

Još mnogo iskušenja do moje majke i moje ostale familije sam prešla, ali nikad tako mirna nisam bila, da ni glas podgila nisam, jer majka je majka. Allah da mi je uputi, Allah da joj srce okrene, Rahmet Njegova da obasja njenu Dušu. AMIN! .. Mila moja, moj život je tek po?eo tog dana kad sam se zabradila, život prije toga je bezzna?ajan bio.. bio je pun grijeha i pun tuge.. nikad toliko iskušenja nisam imala kao sad sa hijabom, a isto tako nikad nisam bila sre?nija nego sa hijabom  to mi je kruna, to mi je ponos, to mi je ukras.. To je moja ?isto?a.. i opet kažem, opet me samo Allah uputio, nažalost nisam imala sestre koje su me napomenule, ali evo ja ?u vas da napominjem, nemojte ?ekati vjerujte mi, pokajat ?e te se, Shejtan vas vrti oko prsta, samo dok do?e ?as smrti pa vas umjesto hijaba, zemlja pokrije…

(islamskapredavanja.info)

---

Add this page to your favorite Social Bookmarking websites