El-Kasim ibn Muhammed prenosi da je Aiša, radijallahu anha, postila pri najve?oj vru?ini, i kad su je upitali zbog ?ega to radi, odgovorila je da želi iskoristiti dane prije svoje smrti. Tako?er neke od žena ashaba su odabirale najtopliji dan i postile ga govore?i: "Kada nešto nije skupo, svi bi to kupili", misle?i pri tom da su spremne ?initi nešto što samo nekolicina može, bez obzira koliko to teško bilo, a to je dokaz uzvišenih težnji koje su ove žene gajile. Ebu Musa el-Ašari je bio u ?amcu i ?uo je nekoga kako poziva: "O putnici, ustanite!" Ponovio je to tri puta, pa je Ebu Musa rekao: "Pa kako da ustanemo? Zar ne vidiš gdje se nalazimo? Kako da ustanemo?" Pa mu je glas odgovorio: "Re?i ?u ti šta je Allah, dželle šanuhu, Sebi propisao: ko god ožedni zbog Allaha na vrelom danu, ima pravo kod Allaha da ugasi že? na Dan proživljenja." Nakon toga Ebu Musa je birao dan koji je bio tako vreo, da se neko mogao kuhati od vru?ine, i postio bi taj dan.

El-Hasan kaže: "Džennetska Hurija ?e govoriti Allahovom evliji, koji ?e ležati na obali rijeke meda u Džennetu, dodaju?i mu ?ašu najsla?eg pi?a i pitat ?e ga: "Znaš li kada me je Allah u?inio tvojom ženom? Ugledao te je jednoga ljetnog dana dok si bio žedan na podnevnoj žegi i pozvao je Svoje meleke i rekao im: "Pogledajte ovog mog roba. Ostavio je svoju ženu, zadovoljstvo, hranu i pi?e zbog svoje želje za onim što sam mu pripremio. Budite svjedoci da sam mu oprostio." I tog dana On ti je oprostio i oženio te sa mnom."

Kad je Amir bin 'Abd Kajs došao iz Basre u Šam, Muavija, radijallahu anhu, ga je upitao šta mu je potrebno. Odbio je da traži bilo šta i samo mu je rekao: " Sve što mi treba je da vratiš vru?inu Basre da bi mi to post u?inilo malo težim, jer previše je lahko postiti u tvojoj zemlji." I ibn Omer, radijallahu anhu, je pošao na put s nekim svojim drugovima i sreli su pastira koga su pozvali da jede s njima. On im re?e: "Ja postim." Ibn Omer,  radijallahu anhu, re?e: "Zar postiš po ovoj vru?ini - ?uvaju?i ovce po ovim brdima?" Pastir mu odgovori: "Koristim dane života koji su mi ostali." Ibn Omer, radijallahu anhu, bio je oduševljen ovim odgovorom i re?e mu: "Možeš li nam prodati jednu ovcu? Nahranit ?emo te njenim mesom za iftar i tako?er ?emo je dobro platiti?" Pastir mu re?e: "Ovce nisu moje. Pripadaju mome gazdi." Ibn Omer, radijallahu anhu, mu re?e. "Pa šta bi tvoj gazda ako bi mu rekao da je ovcu pojeo vuk?" Pastir podiže prst ka nebu i re?e: "A gdje je Allah?!" Ibn Omer, radijallahu anhu, je uporno ponavljao ovu re?enicu koju je ?uo od pastira i kad je stigao u grad otišao je mladi?evom gazdi i otkupio i njega i njegove ovce. Nakon toga je oslobodio mladi?a i poklonio mu sve ovce.

I Ibn Omer, radijallahu anhu, je postio nafile dok se ne bi skoro onesvijestio, ali zbog toga nije prekidao svoj post. Imam Ahmed ibn Hanbel bi postio do iznemoglosti i tad bi poljevao vodom svoje lice. Pitali su ga o postu po posebno vrelim danima i on je odgovorio: "Nema ništa loše u tome da se nakvasi ru?nik i iscijedi po licu kako bi se se rashladili." I Poslanik, sallallahu alejhi ve selem, bi se polijevao vodom po glavi kada bi postio. Onima koji zbog Allaha, dželle šanuhu, budu postili, Allah, dželle šanuhu, je pripremio posebna vrata  me?u svim džennetskim vratima. To su vrata Rejjan, ko god kroz njih pro?e bit ?e napojen; i ko bude napojen kada u?e na ta vrata više nikad ožedniti ne?e. A kad posta?i u?u na ta vrata, ona ?e biti za njima zaklju?ana za one koje poslije do?u i niko osim njih na ta vrata ne?e u?i.

preuzeto sa AKOS.BA