?esto �elim pobje?i od problema, oti?i negdje i po?eti sve iznova, ali kada mi se za to pru�i prilika, poput neke kukavice se zavu?em u dobro poznati krevet I udobnost svoje sobe.

Shvatim onda da nas je Allah d�.� stvorio sa monogo isku�enja, ali ni jedno od njih nije prete�ko za covjeka, ina?e mu ga Allah ne bi slao. Dunjaluk je prepun isku�enja, bola i patnje. Puno puta me to isku�enje posjetilo i uspjevalo me zavarati. Puno puta sam se dovela u situaciju da vi�e ne znam koja je svrha mog namaza I vjerovanja. Bilo je to prije nego mi je hid�ab uokvirio lice.

Prije nego se najsretniji dan mog �ivota desio, bio je to drugi septembar 2010 godine, �to ne mogu re?i za preostalih 18 koje sam provela u nekom polu-vjerovanju, nije to bilo srcem bilo je to eto ja sam k?erka nekoga ko vjeruje pa je i meni du�nost da klanjam postim iako nikada nisam dolazila u sumnju da preispitam postojanje Gospodara elhamdulillah. U periodu prije hid�aba bila sam najve?e razo?aranje svojih roditelja- posebno oca. Toliko puta mi je pomenuo hid�ab da sada kada razmi�ljam ljuta sam na sebe jer sam ga toliko razo?arala. Bila sam najve?e razo?aranje svoga oca, ja kao najstarija k?er od petoro djece, ja sam trebala biti uzor svom bratu i sestrama, po pona�anju o poslu�nosti. Ali u tome me zamijenila mla?a sestra, krenula je u medresu i pokrila se. � elhamudlillah

Bila sam ponosna na nju, ali bijesna na sebe. Pod uticajem ostatka porodice na hid�ab do tada nisam ni pomi�ljala, bio je na crnoj listi mog �ivota. Bilo mi je dobro u mojoj ko�i  i mom �ivotu. Imala sam sve, sve sem Allahovog zadovoljstva, ljubavi roditelja i islama, sve ostalo- �ta god da je spadalo u tu grupu bilo je dio mene.

Gledaju?i sestru kako pravi hid�ab i s ponosom odlazi u �etnju razmi�ljala sam o sebi i za mene do tada neoborivim dokazima za�to ja ne bih nosila hid�ab.

Razmi�ljala sam kako sam ja, pala duboko u zamku dunjaluka i kako se moram i�?upati iz toga. Sutradan je bio moj prvi radni dan, zbog uzbu?enja nisam ne�to ni spavala te su misli same navirale, zaspala sam sa prelijepom idejom�.

Svanuo je taj 2. septembar 2010 godine, uzbu?eno sam se pripremala za svoj prvi dan na poslu. Po�to sam se propisno obla?ila nije mi bilo neobi?no uzeti svoju tuniku hla?e i baletanke, ali ovaj put ne�to nije bilo po kalupu, za to se kalup tek trebao da stvori. Moj hid�ab. To jutro sam se pokrila i si�la do mame. Jedna no? razmi�ljanja promijenila je sve, promijenila mi je �ivot. Preko no?i sam postala neko drugi. Te�ila sam za boljim i onim �to je prihvatljivije i sigurnije za mene  i moju porodicu. Napokon sam ostavila ostale po strani.

---

Add this page to your favorite Social Bookmarking websites